Ma­su­me Eb­te­kar, še­fi­ca Odje­lje­nja za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne Ira­na, po­zi­va Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va te ze­mlje da uti­ču na Tur­sku i, ako je mo­gu­će, ubi­je­di tur­ske vla­sti da od­u­sta­nu od ide­je da­lje iz­grad­nje bra­na.
Pre­ma ri­je­či­ma Eb­te­ka­ro­ve, iran­sko Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va bi mo­ra­lo da oba­vi pre­go­vo­re sa Tur­skom i ubi­je­di vla­du u An­ka­ri da od­u­sta­ne od iz­grad­nje bra­na na re­ka­ma Ti­gar i Eufrat. Eb­te­ka­ro­va kri­ti­ku­je Tur­sku zbog ne­pro­mi­šlje­ne iz­grad­nje gi­gant­skih bra­na, ko­je do­vo­de do isu­ši­va­nja ri­je­ka. U okvi­ru svog am­bi­ci­o­znog, ali i za­stra­šu­ju­ćeg pro­jek­ta u Ju­žnoj Ana­do­li­ji, Tur­ska pla­ni­ra iz­grad­nju 22 bra­ne, pi­še „Sput­njik”.
Kri­ti­ku Ma­su­me Eb­te­kar po­dr­žao je i pred­sjed­nik Ha­san Ro­ha­ni. To­kom svog go­vo­ra na ne­dav­no odr­ža­noj Me­đu­na­rod­noj kon­fe­ren­ci­ji o bor­bi pro­tiv pje­šča­nih olu­ja i de­zer­ti­fi­ka­ci­je ze­mlji­šta, pred­sjed­nik Ro­ha­ni je osu­dio grad­nju bra­na ko­ju pla­ni­ra Tur­ska. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ira­ci­o­nal­na iz­grad­nja ko­ju An­ka­ra ima na­mje­ru da spro­ve­de do­vo­di do isu­ši­va­nja broj­nih vo­de­nih po­vr­ši­na, je­ze­ra i ri­je­ka, ka­ko u Ira­ku ta­ko i u Ira­nu, što ka­sni­je do­vo­di do po­ve­ća­nog bro­ja pje­šča­nih olu­ja u re­gi­o­nu.
Tur­ske vla­sti, a naj­pri­je za­mje­nik mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va za­du­žen za pi­ta­nja ju­žne Azi­je, ni­su se slo­ži­le sa ovom kri­ti­kom to­kom kon­fe­ren­ci­je. Tur­ski pred­stav­nik je ob­ja­snio da se iz­grad­nja bra­na na­vod­no vr­ši uz sve mje­re pre­do­stro­žno­sti i po­što­va­nje pra­vi­la i pro­ra­ču­na ko­ji za cilj ima­ju oču­va­nje ži­vot­ne sre­di­ne.
Bez ob­zi­ra na ri­je­či tur­skih pred­stav­ni­ka, iran­ski struč­nja­ci upo­zo­ra­va­ju da bi, ako na di­plo­mat­skom ni­vou ne do­đe do rje­še­nja ove si­tu­a­ci­je, dr­ža­ve mo­gle da se na­đu na ivi­ci ra­ta za vo­du.
Isto­ri­jat ovog pro­ble­ma za Sput­njik ob­ja­šnja­va Mu­ha­med Dar­viš, di­rek­tor odje­lje­nja za od­no­se sa jav­no­šću Odje­lje­nja za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne.
– Tur­ska je za­po­če­la taj pro­je­kat još 1980. go­di­ne. Cilj je bio da se tok ri­je­ka Ti­gar i Eufrat pro­mje­ni u ko­rist Tur­ske, pri če­mu bi on­da Irak i Si­ri­ja osta­li bez vo­de iz ovih ri­je­ka. U tom tre­nut­ku su Sa­dam Hu­se­in i Ha­fez el Asad bi­li moć­ni i uti­caj­ni po­li­ti­ča­ri i mo­gli su da pri­pri­je­te Tur­skoj – re­kao je on.
Ali usko­ro je Irak ušao u rat sa Ira­nom (kon­flikt je tra­jao osam go­di­na), na­kon če­ga je do­šla na red oku­pa­ci­ja Ku­vaj­ta, i na kra­ju i voj­na in­va­zi­ja SAD. Po­sli­je svih ovih ne­da­ća, Irak je pot­pu­no iz­gu­bio sna­gu i uti­caj ka­kav je ra­ni­je imao kao jak re­gi­o­nal­ni igrač.
– Tre­nu­tak sla­bo­sti cen­tral­ne vla­sti u Ira­ku, kao i ha­os gra­đan­skog ra­ta u Si­ri­ji, Tur­ska je is­ko­ri­sti­la i do­bi­la me­đu­na­rod­ni kre­dit za iz­grad­nju čak 22 bra­ne na Ti­gru i Eufra­tu – ob­ja­šnja­va Dar­viš.
Ako Tur­ska za­i­sta re­a­li­zu­je svo­je na­mje­re i iz­gra­di, ka­ko je is­pla­ni­ra­la, bra­nu Ilis na Ti­gru u re­gi­o­nu Ha­san­kejf, obi­ma 10,4 mi­li­jar­di kub­nih me­ta­ra, to će iza­zva­ti pra­vi ko­laps i ne­vi­đe­nu kri­zu zbog ne­do­stat­ka vo­de.
Pla­no­vi Tur­ske su da one­mo­gu­ći da­lji tok ri­je­ke Eufrat u pot­pu­no­sti, a ri­je­ke Ti­gar za 60 od­sto. Po­sle­dič­no, na te­ri­to­ri­ju Si­ri­je i Ira­ka vi­še ne­će do­ti­ca­ti ni kap vo­de iz ovih ri­je­ka, re­gi­o­nal­nih ži­la ku­ca­vi­ca.
– Ne sa­mo što bi iz­grad­nja ove bra­ne one­mo­gu­ći­la do­tok ri­je­ka, či­me bi se u pot­pu­no­sti isu­ši­lo ko­ri­to, već bi i 2,5 mi­li­jar­di hek­ta­ra ze­mlje u Si­ri­ji i vi­še od pet mi­li­jar­di hek­ta­ra ze­mlje u Ira­ku osta­lo bez mo­guć­no­sti na­vod­nja­va­nja. To bi za po­ljo­pri­vred­ni­ke zna­či­lo da osta­ju bez po­sla, a po­sred­no si­ro­ma­šni. Ovo bi sa­mo išlo na­ru­ku ISIS-u. Ta­da bi te­ro­ri­sti mo­gli da re­gru­tu­ju ne­sreć­ne far­me­re ko­ji su osta­li bez ze­mlje i hra­ne. Ka­kvu opa­snost pred­sta­vlja ISIS za cio svi­jet, ne­ma po­tre­be na­gla­ša­va­ti – ob­ja­šnja­va Dar­viš.
Po­red to­ga što bi iz­grad­nja tur­skih bra­na do­ve­la do isu­ši­va­nja ri­je­ka, stva­ri­la bi i ogrom­ne pje­šča­ne di­ne. Ko­li­či­na pi­je­ska se od 1988. go­di­ne iona­ko kon­stant­no po­ve­ća­va, upra­vo kao po­sle­di­ca iz­grad­nje bra­na u Tur­skoj, što je i pred­sjed­nik Ira­na Ro­ha­ni mno­go pu­ta is­ta­kao.